МАКАРТ
Изгубљене ствари поново налазим у сну. Од најстаријих цртежа до модела малих авиона од папира, плеха и смоле. Али се у изгубљене слике,
које се чежњиво траже и понекад у сну налазе, удевају и неке слике које никад нисам насликао на јави.
Уза зид дугог ходника протеже се сто. Пошто најзад стигнем до краја стола, угледам две слике, једну преко друге. Лагано одигнем горњу,
и прво се укаже слово М, а за њим редом АКХАРТ. Ханс Макарт је аустријски сликар. Име му личи на костур фијакера без точкова, у који су упрегнуте срасле срне.
Све то стоји на стврднутом блату које се пресијава. Блатњава равница се протеже у даљину, а на њеном крају окомито се уздиже пресек земљишта с големим розе ладолежом.
Преко пута дугог стола је онизак орман с деловима авионских крила и моделима од хартије. Те делове међусобно спајам на разне начине,
а потом одлазим у шетњу поред зграда налик на дечје коцке. На крају, у соби без предњег зида одгледам залазак сунца.
Владан Радовановић: Макарт, 23.8.1956, оловке у боји, текст, 29,7 х 21 цм.
