ТРАНСМОДАЛИЗАМ 1.
Трансмодализам 1. се налази у групи ТРАНСМОДАЛИЗАМ. Онтолошки модалитети указују на начине на које уметничко дело постоји и на степен извесности постојања.
Дела различитих родова уметности пребивају у различитом броју модалитета. На пример, музичко дело постоји као звучна идеја, као партитура,
као извођење или реални звук. У стању идеје дело постоји као интерсубјективна немогућност, у виду партитуре постоји као могућност, када се изводи – као стварност.
Трансмодализам за предмет узима модалност дела било којег уметничког рода или медија и бави се начинима његовог постојања.
Трансмедијални рад се као целина не поставља “напоредо” спрам модалитета постојања уметничких дела него је “управан” на њих,
то јест сваки део његове условно схваћене целине борави у другом модалитету. Наравно, ни трансмодални рад не може, на крају,
избећи смештање у модалитете према којима заузима мета-однос, али је због таквог односа његова модална природа још сложенија.
Трансмодализам 1. користи се модалитетима музичког дела на тај начин што се преко међусобно модално различитих сегмената прелази ка поступном искрсавању стварног звука.
Владан Радовановић: Трансмодализам 1, 1979, текст и цртеж тушем; 29,7 х 21 цм. За извођење: координатор, пијанист, 5 табли с текстом и цртежима, пано, клавир.
