НЕБЕСКА СПРЕМАЧИЦА
Седимо у пространој, полумрачној сали и гледамо у таваницу. Посред таванице - отвор у облацима обрубљен ружичастом светлошћу.
Кроз отвор се повремено помоли огромна женска рука и истресе крпу на нас.
А сада се, уместо руке, укаже до паса и сама небеска спремачица,
ускочи кроз отвор и стане на нас, при чему не осетисмо ништа, а затим се истим путем вину увис и нестаде.
У овом „стрипу“ сна, пак, нису посреди слике које сам сневао да сам их такве насликао у сну, него су посреди ситуације сна представљене сликом.
Овај сан моме ониричком искуству додаје још један посебан доживљај: осећај одсуства спремачициног ступања по нашим теменима.
Владан Радовановић: Небеска спремачица, 5.1.1980, оловке у боји, текст 29,7 х 21 цм.
