...никад
ништа
ничем
и даље
не настаје
неће
...једном
ако
нешто
у
нечем
први пут
настане
можда ће
...сад
све
свему
поново
извесно ће
_______________________________________________________________
ништа
нетачну
изнедрити
нешто
да
запише
једну
могућну
реченицу
о
свету
неког
тачну
_______________________________________________________________
непостојећем
не питајући
неће
нестати
могућем
питајући
се
хоће
ли
она
остати
као
једини
овом
_______________________________________________________________
не смисли...
траг
бића
које
је
смисли...
написа…
ТРОСТРУКА КРУЖНА РЕЧЕНИЦА (1980)
У двоструким и троструким реченицама покушао сам да остварим временски паралелне семантичке исказе који су у видном пољу толико приближени
да се могу опажати готово истовремено. Ипак, не могу ни за себе тврдити да успевам у баш дословно истовременом читању паралелних реченица,
јер у ту сврху од усредсређења на истовремено читање морам издвојити и усредсређење на надзор истовремености, што умањује усредсређеност на успешно
ишчитавање паралелних значења. Чини се да се све збива тако што се две или три вертикалне речи виде истовремено али се осмишљавају сукцесивно.
Без обзира на то колико ја успевам у истовременом читању, сваки читалац ће морати лично да се у томе опроба. Овај поступак није пуко формално поигравање
нити вежба опажања, него симболише чињеничну истовременост различитих процеса у нама и у природи, као и напоредне могућности свега што би се могло
догодити у стварности, а од чега ће се остварити једна од тих могућности.
Владан Радовановић: Трострука кружна реченица, 1980.