АУДИОСПАЦИЈАЛ
У свом изворном виду Аудиоспацијал за женски хор и електронске звукове треба да се изведе у простору
који укључује концертну дворану и фоаје на истом нивоу. У верзији само за траку, на траци се налазе заједно миксовани и хор и електронски звукови.
Репертоар начина третирања људског гласа веома је широк и, мада нетрансформисан, звук женског хора се по своме деловању понегде
приближава електронском. С друге стране, електронски материјал, који реално не укључује обрађене гласове нити инструменте,
поред аутохтоних звукова садржи и симулиране вокалне и инструменталне звукове. Овако постављени односи вокалног
и електронског указују на основну идеју дела о узајамном приближавању два звучна света, и на тежњу оплемењивања
и очовечења електронског, технолошког помоћу вокалног, људског. Хорски део партитуре је местимично и делимично отворен,
извођачима су препуштене одлуке о ритму или, ређе, о висинама. Електронски парт је реализован помоћу
синтетизера Synthi 100 комбиновањем два поступка: или се од пронађених звукова пројектовала партитура према којој је
реализована извесна секција композиције, или су поједини одељци импровизовани с тим да их машина упамти, а потом су из секвенцера „преписивани“ у партитуру.
Док је отвореност електронског парта затворена дефинитивним избором звучних догађаја и снимањем на траку,
хорски парт приликом живог извођења остаје отворен на неким местима где се извођачима препушта да донесу одлуке које се тичу ритма и висина.
Електронски парт је реализован у Електронском студију Радио Београда.
Владан Радовановић: Аудиоспацијал за женски хор и електронске звукове, 1975-1978.
