УНДИНА
Назив дела није изабран само с обзиром на могућну везу гласоликих женских звукова и њиховог таласастог кретања са средњовековним празноверјем
које се односи на воденог духа у лику жене. Дубља симболика лежи у сродности нашег народног веровања у вилу бродарицу која
„мами путнике у жељи да стекне људску душу родјењем детета с човеком“, и електроакустичког медија који својом привлачношћу мами ствараоца да му удахне „душу“.
Композиција је настала по поруџбини организатрора вишемедијског фестивала „Talking Back to the Media“ у Амстердаму.
Остварена је повезивањем два синтетизера, Yamahe DX 7 и Synthi 100. Пошто није употребљен секвенцер,
композитор – који је овде уједно и извођач у пуном смислу речи – морао је сав одабрани звучни материјал да одсвира у стварном времену и сними,
канал по канал, на вишеканални магнетофон.
Владан Радовановић: Ундина, електронска музика, 1985.
