ИЗЛОЖЕНИ ГЛАСОВИ
У групи ТРАНС-МЕДИЈ, односно у Трансмедијалном концепту конструкције од концепата, постоји само рад Изложени гласови.
Изложени гласови обрћу смер од материјалности ка концептуализацији у смер од концептуалности ка синестетској материјализацији.
У простору се, из различито распоређених извора звука, емитују речи којима се не тежи да постигне дејство формалног у књижевности.
Речи се понављају и заснивају упоришта у физичком простору, а одабране су тако да поклапањем значења речи и физичког контекста њене употребе
формирају заокружене таутолошке јединице, односно мини-концепте. Поновљена реч “поново”, сад изговорена реч “сад”,
овде изговорено ”овде” – таутологије су које исплићу мрежну конструкцију присутну само у менталном простору.
Међутим, одавде почиње обрат. Ја, лично, сваку ту појединачну заокружену двоелементну целину потпуног поклапања ознаке и означеног у извесном смислу
доживљавам као “облик”. Али, узете у целости мреже, све те јединице поклопљених означитеља и означених, својим односима условно доживљених формалних вредности
преобраћају конструкцију од концепата у конструкцију од синестетски афирмисаних формалних чворишта. Ту се, значи, помоћу опазиве семантичко-звучно-просторне конструкције,
дакле невизибилне, сугерише ментална синестетска визуелно-просторна конструкција, дакле неаудибилна. Психолошки, ово уобличење има или статус представе или је блиско
представи појма. Будући свестан да ово моје виђење сопственог пројекта не мора на исти начин бити примљено и од других, узимао сам да би овај евентуални исход
истовремено представљао трансперсонализацију медија, јер се превазилази природа полазног медија да би се наговестила представа о формалном израженом кроз други медиј
који не одговара чулу којим се прима полазни. То, конкретно, значи да се превазишла природа вербалног медија да би се наговестила природа визуелног медија
али који није и стварно визибилан. Истовремено, збива се и трансмедијализација, која је иначе судбина сваког доживљаја уметности,
али овде је тај процес наглашен већ у самој намери, а његов завршни ментални стадиј проглашен је духовно важним.
1/2
Владан Радовановић: Изложени гласови, 1976, текст и цртеж тушем; 29,7 х 21 цм. За извођење: оператер, 9 касетофона с петљама или 9 компакт диск плејера, постаменти.
