ПРСКАЊЕ НЕБА
Овде су у једној слици дате две фазе догађања у сну, а једна недостаје: претапање испуцалог неба у огромну полицу. Због логике конструисања слике,
представљање тока догађања је одоздо навише, а не одозго наниже или слева удесно.
Силазимо благом падином. Излази месец. Он се већ био уздигао, кад неко запази да изнад њега један месец већ вири. То је природна појава – објасним.
Тад се зграда намршти, месеци почеше да се мичу као везани док их не прекрије скрама. Кад иза скраме шарне светлост, небо отврдну, напрсну и провали се.
Строваљује се велико комађе, затим посуђе и на крају огромна полица.
Владан Радовановић: Прскање неба, 5.1.1957, оловке у боји, текст, 29,7 х 21 цм.
