РОЗЕТА
Од 1961. почињем да радим с прозирним материјалима. Прозирност је заједничка за целу серију прозирних слика и врсту предмета и стања какви су кристал,
капи на стаклу, залеђено окно итд. Кристал је био први објекат-узор посредством којег су се већ у првом раду – Розети -
испољиле околности с обзиром на подражавање/ апстрактизовање. Одмах је било јасно да се помоћу овог медија и изабраних узора
уметничко дело готово поистовећује са узорима уопште, јер се, поред облика и супструктуре, подражава и стање узора – прозирност.
Посебно узев, у Розети се застало пред последњим кораком поистовећења с могућим узором: а то је подражавање тела кристала.
Поред онога што сам већ рекао поводом подражавања, могу да додам да у уметничком делу, у којем је заступљен известан степен подражавања,
није само важно постизање уметничког него и испољавање подражавања. За естетику уметности пресудна је вештачка створеност,
а она се тиче и уметничког и, у оквиру њега, подражавалачког. Подражавање као општи приступ не треба да своју приметност жртвује уметничком,
јер – поново то потврђујем - као гест духотворства није нешто мањевредно зато што је подражавање.
Владан Радовановић: Розета, 1962, дубоко гравирани клирит, 33 х 31,5 цм
