НИШТАВИЛО
Све што јесте
има име
Да назовем
могу свашта
што видим, чујем
и дотичем
Зовем ништа
нема одзива
Кажем: ништа јесте
Kако јесте
кад га нема
не видим га
не чујем
не дотичем
Кажем: ништа није
Kако није
кад пребива
ах! у ахоу
у шупљини света
и свег што постоји
На крају онда
је ли ништа
само тамо
где има име
- у језику.
ПЕСМЕ III
Песме III не уводе у начелу ништа што би изгледало као прекретница у односу на Песме I и Песме II. Иза Песама III стоје и даље
готово неизмењени ставови о поезији који су стајали и иза прве две збирке песама. Лирика Песама III је изразито рефлексивна и,
поред раније заступљене теме о јаству, у њу се уводе и теме о ништавилу, светлости, мирису руже, и поново се распирује блејковска мисао о
распону између микро и макросвета. Песма која у ствари не припада вербалној поезији како је ја схватам јесте Неразумљиви говор анђела.
Сем једне речи, цела песма је неразумљива, али сам је ипак сврстао у вербално-семантичку поезију због тога што је њен наслов разумљив и указује на
природу њене неразумљивости. У овим песмама главни је изазов био да се филозофско разматрање искаже на поетски начин.
Владан Радовановић: ПЕСМЕ III, Ништавило, 2011.
