ЈАСТВО
Добро знам
не мислим о том
свако је од нас ја
Али кад помислим
нешто је ту чудно
Ја док сам ја
пламса моја свест
о свету и свему
и не осећам
да још нека свест
одржава овај свет
A кад се угасим
неће се моје ја
осећати собом
и неће ни тињати
ова свест о свету
Бринем се зато
ко ће га
одржавати тад.
ПЕСМЕ III
Песме III не уводе у начелу ништа што би изгледало као прекретница у односу на Песме I и Песме II. Иза Песама III стоје и даље
готово неизмењени ставови о поезији који су стајали и иза прве две збирке песама. Лирика Песама III је изразито рефлексивна и,
поред раније заступљене теме о јаству, у њу се уводе и теме о ништавилу, светлости, мирису руже, и поново се распирује блејковска мисао о
распону између микро и макросвета. Песма која у ствари не припада вербалној поезији како је ја схватам јесте Неразумљиви говор анђела.
Сем једне речи, цела песма је неразумљива, али сам је ипак сврстао у вербално-семантичку поезију због тога што је њен наслов разумљив и указује на
природу њене неразумљивости. У овим песмама главни је изазов био да се филозофско разматрање искаже на поетски начин.
Владан Радовановић: ПЕСМЕ III, Јаство, 2011.
