ОМАЖ ЕШЕРУ
Као и у свим радовима којима указујем поштовање одређеним уметницима – било да је посреди црно-бела фотомонтажа (Клавин),
фотомонтажа у боји (Перфети), туш (Черукин), уље (Дали) – тако сам и у случају позивања на Ешерове графике
свој омаж сликао акриликом. Из четири Ешерове графике одабрани су објекти и сједињени у нову сцену опасану Мебијусовом траком
као стазом којом у међусобан сусрет хрле четири особе које се, у ствари, не могу срести. Слика се може посматрати и окренута
за 180 степени и тада текст на српском језику постаје текст на италијанском.
Владан Радовановић: Воковизуелни омаж Ешеру, 1998; акрилик, четкица, ербраш, 34,7 х 24,7 цм.
