ЕЛЕКТРОНСКА СТУДИЈА
Електронска студија припада чистој електронској музици изграђеној од синус-тонова и различито филтрираног белог шума. Односи свих звукова одређених висина подлежу систему неоктавне лествице. Између осталог, у овој композицији сам тражио и меру између упрошћености ка којој води кластерска техника, и прекомерне сложености која делује као једноставност. Тражена сложеност истовремено мора и да се чује као сложеност и да се, без обзира на редукцију опажаја, увек обухвата као целина. Бројност гласова помиче утисак о волуминозности од метафоре ка чињеници. Волуминозност, опет, уводи уобличеност у скоро скулптуралном смислу, чиме се добијају звучне фигуре. Пошто се структурално артикулисани блокови звукова налазе у различитом степену међусобне сродности, омогућен је својеврстан тематизам звучних фигура уместо тематизма мелодијских тема.
П
О
Ч
Е
Т
А
К
Владан Радовановић: Електронска студија, 1966-1967.