ЕЛЕКТРОНСКА СТУДИЈА
Електронска студија припада чистој електронској музици изграђеној од синус-тонова и различито филтрираног белог шума.
Односи свих звукова одређених висина подлежу систему неоктавне лествице. Између осталог,
у овој композицији сам тражио и меру између упрошћености ка којој води кластерска техника,
и прекомерне сложености која делује као једноставност. Тражена сложеност истовремено мора и да се чује као сложеност и да се,
без обзира на редукцију опажаја, увек обухвата као целина. Бројност гласова помиче утисак о волуминозности од метафоре ка чињеници.
Волуминозност, опет, уводи уобличеност у скоро скулптуралном смислу, чиме се добијају звучне фигуре.
Пошто се структурално артикулисани блокови звукова налазе у различитом степену међусобне сродности,
омогућен је својеврстан тематизам звучних фигура уместо тематизма мелодијских тема.
Владан Радовановић: Електронска студија, 1966-1967.
