6 КОРАЛА
Корали су одиграли двоврсну улогу. У ствари, када су били компоновани, на њихову примену се мислило на два начина. С једне стране,
они су третирани у оквиру поглавља "Покушаја смањења причињавања" које припада Причињавањима као моме изразито менталистичком раду.
Кроз Корале се настојало на остваривању извесног новума који би убедљиво деловао као створеност, а не би се свео само на причињавање
да је нешто створено. Напоредо с компоновањем 6 Корала тече текст који разматра околности њиховог настанка, њихов значај,
процењује оправданост њиховог даљег умножавања и сагледава могућности да се из њих развију услови даљег компоновања музике.
С друге стране, с гледишта музике, Корали одражавају намеру да се моје тадашње музичко окружење „рашчисти“ и припреми тле
за развој сопствене звучне поетике. То „рашчишћавање“ тицало се редукције пре свега својстава доминантних
и мени познатих стилова и оријентација педесетих година: атонални експресионизам, додекафонија и неокласицизам који је неговао Стравински,
а који сам 1955. назвао „полимузиком“. Посреди је била редукција својстава могућне музичке структуре:
ритмичке разноликости, тембралног богатства, сложености формалних схема, агогике, контраста, вишегласности, трајања.
Није ми био циљ да останем на томе редукционизму, него да изградим параметарске односе полазећи од
нижих слојева структурне хијерархије. Схватао сам да се тај мој приступ разликује од мени тада познатих,
и да већ сам по себи представља известан новум. Није се, дакле, рад на томе хијерархијском нивоу сводио
на пуко вежбање и експериментисање. Веровао сам да Корали досежу и музички значај упркос томе што сам био
једини на кога су могли тако да делују. Али, било ми је истовремено јасно да не могу остати на томе хијерархиском слоју
и стању параметарске разноликости због високог степена ограничења. Тако сам почетком 1957. дошао на идеју „Градуса“
чији је циљ био освајање хиперполифоничности или полифоније полифоније.
Владан Радовановић: 6 корала за клавир (приказана су 4), 1955-1956.
