ГЛАСОВИ ЗЕМЉАНА
Композиција је настала 1993-1995, и посвећена је успомени на мајку. Главни подстицаји били су унутарњи доживљаји
виђења Земље из свемира и чувење људских гласова који допиру с ње као неразумљив мрмор, пој и врисак.
Kомпозиција ниче из крила модерне музике и потврђује њен континуитет. Не представља никакав „модернизам после постмодернизма“
нити сродне тенденције које су непојавне те лишене смисла с гледишта доживљавања уметности. По дејству, она припада космичком „племену“ звука.
Структурни принципи хиперполифоније (или „полиструјности“) – које сам увео 1959-1960. готово напоредо а независно од музике маса –
у овој композицији претрпели су известан преображај. Број „струја“ смањен је на четири до осам, а њихова ширина сужена је
на повремено прикључивање углавном малих секунди изнад и испод средишњих мелодијских линија. Делимично се ослања и на то да ће сужење струја
бити надокнађено „комбо“ ефектом који се не може контролисати, али је неизбежан када једну линију изводи више певача или гудача.
Крилни ставови композиције делимично наговештавају цикличну сонату. Уместо тема, помоћу којих се цикличност иначе остварује,
у овом делу, као што је то било у Електронској студији и Сонори, ту улогу имају различите конфигурације структура или структурне фигуре.
Владан Радовановић: Гласови Земљана за мешовити хор и оркестар, 1993-1995, 2006.
