ПОЛИФОНИЈА 9
Полифонија 9, или Деветоглас, припада низу од девет композиција, од једногласа до деветогласа,
које се могу изводити у смеру нарастања или опадања сложености. И Деветоглас и остале композиције истог циклуса
компоноване су за неодређени састав. Настанак полифоније пада у време мог покушаја разликовања архетипова
(или племена) музике према њеном деловању, а такође и покушаја дефинисања корелација између деловања и својстава звучних структура.
Међу тим архетиповима налазили су се космички, сакрални, геозни итд. Деветоглас припада првом архетипу.
У њему сам први пут применио и принцип стопе непонављања тонова у којем се стопа непонављања
у дванаесттонском систему креће између 7 и 12. Стопа непонављања и типови сазвука су у функцији тензије,
напетости дејства. Ова композиција значи прекретницу у моме музичком стваралаштву јер представља језгро
из којег су се даље развиле и настале све композиције које обележавају мој лични стил:
Сфероон, Вокалинстра, Аудиоспацијал, па чак и Гласови Земљана.
Владан Радовановић: Полифонија 9 (Деветоглас), за неодређен састав, 1958-1959.