А ГАЛАКСИЈА ОДАСВУД СИЈА
Пројекат А Галаксија одасвуд сија је синтезијска уметничка инсталација. Састоји се од петослојне, ротирајуће полусферичне „капе“,
дводелне „ограде“, подног огледала, пројекције анимације и речи.
„Капа“ се састоји од 5 четворокраких, лучно савијених конструкција уписаних једна у другу и спојених заједничком осовином коју окреће мотор.
За краке сваке конструкције причвршћене су мале сијалице у пет боја. Такође, за по један крак сваке конструкције причвршћен је и по један мали звучник
који репродукује посебно компоновану хоролику музику. Посетиоци не могу да утичу на звучно-светлосна својства „капе“.
Унутар „капе“ окачено је округло пројекционо платно на које се пројектује краћа анимација спојена у „петљу“.
Поред тога, унаоколо испод пројекционог платна окачено је неколико ЛЦД монитора који пројектују поједине речи.
У „ограду“ пречника 10 метара и висине до 2 метра уграђене су петобојне ЛЕД диоде, синтесајзерски чипови и даљински сензори.
„Ограда“ је интерактивна: посетилац, крећући се уз њу са унутарење стране, својим телом или длановима укључује групе светиљки и звукова.
Унутар „ограде“ постављена су и 2 микрофона пред којима може да се говори, пева, звижди – а посебан програм од тих улаза саставља секвенце
које се репродукују преко звучника.
„Ограда“ почива на огледалу пречника 10 метара. У њему се огледају све светлосне и друге визуелне промене на „огради“,
као и ротирајућа полусфера која се својим огледањем употпуњује у целу сферу. Огледа се и анимација израђена тако да неки њени призори имају
један смисао када се анимација гледа директно, а други – када се посматра у огледалу. Неке речи у огледалу остају исте а неке мењају значење.
Осим директног значења које произлази из употребе речи, у рад су уткана и друга значења и симболисања. Давање значаја огледалности супротставља се
бодријаровском порицању огледала. За огледалност је везан и принцип симетрије који произлази из огледалности у физичком и митском смислу.
Упућује се и на платонску симетрију света идеја и овосвета, на суперсиметрију света и антисвета, на симетрију информација честица у „квантном преплету“ итд.
У рад је уложено и привидно изневеравање огледалности. Очекивање да се у огледалу увек препозна оно што стоји према њему,
бива повремено изневеравано одразима призора који као да противрече њиховом стварном виду. То је, наиме, ефекат који настаје
када се предмет који поседује значење и хоризонталну симетрију стави у контекст вертикалне огледалне симетрије.
Владан Радовановић: А Галаксија одасвуд сија, 2007; рад за реализовање.
