МОЛИТВЕНИ ДОРУЧАК ПОД ОКРИЉЕМ БЕЛОГ АНЂЕЛА
Пројекат Молитвени доручак под окриљем Белог Анђела припада синтезијској уметности као једној форми вишемедијске уметности. У погледу уметничких медија, у пројекту се настоји на синтези својстава визуелног, просторног (сликарство, лумино-кинетика, вајарство, ахитектура), звучног (певање уживо и електроакустичка музика), мириса и укуса. Према начелима синтезијске уметности, у пројекту се различите медијско-уметничке компоненте међусобно стапају, а односи елемената су у већем степену детерминисани. Изузетак представља понашање мириса, које је тешко контролисати. Иза свих уметничких одлука стоји једна ауторска свест. Својим насловом и својом појавом овај пројекат критикује тривијализацију, глобализацију и политизацију (“молитвени доручак” код Џорџа Буша) одређених чинодејстава културе човечанства, којима припада и узимање хране. У пројекту се залаже за одуховљење насупрот банализацији, за очување ауторства насупрот “смрти аутора”, за очување личног, националног и верског идентитета насупрот глобалистичком посивљењу. Међутим, ни значење уложено посредством наслова, ни све оно за шта се залажем а што пројекат није кадар да извесно пренесе, не представља његову бит. Суштина овог пројекта, а и других њему сличних, почива у његовом неизрецивом уметничком деловању заснованом на одваганим односима разномедијских елемената.
П
О
Ч
Е
Т
А
К
Владан Радовановић: Молитвени доручак под окриљем Белог Анђела, 2004 (друга верзија); инсталација уз додатно извођење: фигура Белог Анђела са апсидом, столом, чашом вина и нафорником на постаменту, 270 х 188 х 70 цм, компакт диск плејер, 2 звучника, тамјан, фронтални спот и позадински мали рефлектор, певачица, други сто са чашом вина и нафорником са хлебом, сталак за ноте и светиљка за сталак.