ПРЕЛИД У F
Прве поводе за размишљање о синестезији, односно о „превођењу“ како сам ту појаву називао педесетих, нашао сам у сновима и Прелиду у F.
У последњем се поступно, кроз понављање извесне фразе, увлачи „квареж“. Прелид није проистекао из звучне идеје, него из замишљеног чланковитог облика
суженог према једном крају. Чланци, у почетку глатки, прелазе у напрсле, процепљене, из којих испадају некаква мрваста твар и трава.
Можда звук није био најпогоднији медиј за отелотворење замишљеног облика, али чинило се да ни неки материјал у простору не би сасвим одговарао правој природи идеје.
Она је можда могла и то да буде, али не само то. У ствари, она није била подесна за испољавање у искључиво једном медију. Стога сам прихватио да је посреди
идеја интермедијалног кова, рођена тамо где различити видови испољавања идеја, различити медији, имају заједничко место. Мада је овај мој први синестезијски
и унеколико и синтезијски пројекат дат у виду цртежа једног облика и нотног текста, више би му одговарала реализација у виду анимације са музиком.
Владан Радовановић: Прелид у F, 1955; цртеж тушем и нотни текст, 29,7 х 21 цм
