ФИЈОТАНБЛ
Фијотанбл је настао у склопу полимедија као асемантичке синтезе медија, а може се видети и под окриљем касније предложене синтезијске уметности.
Прави вид постојања рада је извођење. У том смислу је Фијотанбл први перформанс на нашим просторим (уз рад Шаке, 1957) јер,
по дефиницији, ту уметник лично остварује своју идеју у реалном времену. Рад има и упадљива минималистичка обележја:
састоји се од три геста, једне речи и траје 5 секунди. У вишемедијском погледу сачињавају га гест и говор.
Обликовање у ваздуху помоћу шака и слогови асемантичке речи (фијо-тан-бл) међусобно одговарају једно другоме на основу синестезије која је готово увек лична.
2/3
(б) Владан Радовановић: Фијотанбл, фаза „тан“, 1957; фотографија са текстом, 29,7 х 21 цм; рад за извођење, прво извођење снимио Душан Радић, 1957;
видео снимио Драган Димчић.
