МИРИС РУЖЕ
Мирис руже
опојно се шири
сред ружних ствари света
Губитак је безмеран
кад мирис јој хлапи
у нашем одсуству
Ни са чим упоредив
руменилом се најави
Али га оно не замени
И реч пред њим занеми
О мирису руже може се рећи
мирис тај не да се изрећи
А што звах реч
кад је немоћна
да га у се преточи
Позвах је
да ружин мирис васкрсне
у њеном одсуству.
ПЕСМЕ III
Песме III не уводе у начелу ништа што би изгледало као прекретница у односу на Песме I и Песме II. Иза Песама III стоје и даље
готово неизмењени ставови о поезији који су стајали и иза прве две збирке песама. Лирика Песама III је изразито рефлексивна и,
поред раније заступљене теме о јаству, у њу се уводе и теме о ништавилу, светлости, мирису руже, и поново се распирује блејковска мисао о
распону између микро и макросвета. Песма која у ствари не припада вербалној поезији како је ја схватам јесте Неразумљиви говор анђела.
Сем једне речи, цела песма је неразумљива, али сам је ипак сврстао у вербално-семантичку поезију због тога што је њен наслов разумљив и указује на
природу њене неразумљивости. У овим песмама главни је изазов био да се филозофско разматрање искаже на поетски начин.
Владан Радовановић: ПЕСМЕ III, Мирис руже, 2011.
