ОГЛЕДАЛО
Огледало је воковизуелни објект. Тај објект је у извесној мери и „редимејд“ који се не додирује и на који је постављена реч
која је име истог објекта. Та реч оправдава своју употребу тек тиме што се оцеловљује баш кроз процес огледања.
Наиме, реално постоји само њена горња половина која је инсталирана изнад огледала, а њеним огледањем допуњава се
и њена доња половина. Средина речи, истакнута другом бојом, опомиње на илузију коју огледало може изазвати.
Владан Радовановић: Огледало, 1982; огледало, двобојна половина искројене речи од полукартона и налепљена на прозирну фолију, 38,5 х 30,4 х 1,7 цм.
