ПОЛИЕДАР
Полиедар је воковизуелни објект склопљен од 9 неправилних четвоространих и петостраних површина. Начињене су три верзије Полиедра:
чисто текстуелна, цртана и писана тушем, и сликана акриликом. Слика и текст на свакој страници протежу се према свим суседним страницама,
тако да та ликовно-текстуелна мрежа има ограничену запремину а неограничену „изломљену“ површину попут „слике без ивица“.
Из тога следи да је разгледање и читање могуће и унапред и уназад у онолико смерова колико има страница.
На текст је примењен принцип уланчености реченица развијен у Пустолини, тако да је он читљив и уназад по корацима чија је мера
једна реч или агрегат од две-три речи. Призори су сликани на ивици илузионизма, уз местимична поједностављења.
Неки ликови обртањем за 180 степени преображавају се у друге ликове. Однос текста и слике негде је паралелан а негде комплементаран.
Извесне секвенце, попут оне о старењу, кад се гледају и читају уназад дају утисак као да се филмска трака, односно време, враћа.
2/4
Владан Радовановић: Полиедар осликан, 1968; објекат од 9 плоха, темпера и акрилик, 27 х 25 х 24 цм.
