ПУСТОЛИНА
Пустолина је написана 1962, а објављена 1968. Представљајући у оквиру књижевности синтезу прозног и поетског, а у погледу уметничких родова
– синтезу књижевности и воковизуела, о тој књизи се говори и у области књижевности. Садржајно, Пустолина повезује човека и космос
и бави се њиховим тајнама. У воковизуелним деловима (углавном увод и трећи део) ликови и конструкције се оцртавају речима или се „шрафирају“.
Известан број речи је начињен на бази синестетског превођења својстава ствари у својства речи (ахоу, лаон, олин). И не само речи него
и гласови симболишу разна стања и појаве: х – празнину, с – светлост, л – заобљеност, љ – влажност.
У домену синтаксе уведен је принцип уланчавања реченица, чиме се подупире музикализација текста.
Поред уобичајеног паралелног односа између ликова и значења, ова „космолошка поема“ садржи и комплементарне и противречне односе.
У духу отвореног дела местимично је омогућено и реверзибилно читање. Неуобичајено за праксу воковизуела,
где су радови обично смештени на једну страницу, у трећем делу Пустолине спроведена је развојност.
Простор и разни објекти у њему доживљавају непрекидне трансформације.
Владан Радовановић: Пустолина, 1956-1962; монтирани текстови на страницама 29,7 х 21 цм;
књига Пустолина, Нолит, 1968, 118 страна; горе приказане стр. 96-97.
