ВОКАЛИНСТРА
Вокалинстра је компонована од 1972. до 1976. године. Заснива се на искуствима са електронском музиком,
али без намере да се она подражава. Местимично се тежило мешавинама вокалног и инструменталног звука
чији је састав теже препознатљив, чиме се само наговештава постојање „трећег стадија“, електроакустичког.
Звучна проблематика Вокалинстре зачета је у Полифонији 9 и провлачи се кроз већину мојих дела
од Сфероона до Аудиоспацијала. Нека од тих обележја су: подједнака развијеност свих параметара звука,
организовање звукова по хоризонтали и вертикали које подлеже пре принципу него систему, некоришћење тоталних кластера,
регулисање набоја вертикала кроз непонављање и неудвајање тонова у надређеној и подређеној октави.
Заступљени принцип хиперполифоније, или полифоније полифоније, подразумева наслојавање више самосталних „струја“ исплетених од више гласова.
Уместо тематског рада, потребно јединство обезбеђују: специфичне поставке сазвука, спровођење претежно микроинтервалског покрета,
делимична тематизација помоћу звучних боја и звучних фигура. Звучним фигурама, да подсетим, називам звучне блокове
разнолико арткулисаних трајања, динамике, боје, смера протезања, који усаловно побуђују аналогију с пластичним фигурама
и изазивају евентуалне структуралне синестезије.
Иако дело нема отворену форму, у стратегији предвиђања његовог деловања узело се у обзир да ће приближна,
недовољно прецизна извођења те сложене звучне фактуре дати резултате сличне алеаторијским. Неалеаторичност у начину одлучивања
местимично може дати алеаторијски ефекат приликом извођења. Тембрална експозиција инструменталних група и хора подвлачи улогу боје,
с тим што се као главна „лица“ издвајају вокално и инструментално, која се међусобно супротстављају или се сједињују у неко треће лице.
Према својим намереним својствима, Вокалинстра припада музици коју сам назвао (истовремено с Илханом Мимароглуом) „максималном“,
супротстављајући се тенденцијама минималне музике. Између осталог, Вокалинстра се може видети и под знаком поновног освајања експресивности и дејства.
Владан Радовановић: Вокалинстра за мешовити хор и велики оркестар, 1972-1976.
